Лав и миш

Лав који је спавао у својој јазбини пробуђен је од стране миша који му је претрчао преко лица. изнервиран, зграбио га је шапом и крену да га убије. Миш, престрављен, убого га је молио да му поштеди живот. "Полим те, пусти ме", плакао је, "И једнога дана ћу ти узвратити за твоју љубазност." Идеја о томе да би тако неважно створење уопште било у могућности да ишта учини за њега толико је забавила лава да се гласно насмејао и пустио га услед добре воље. Али прилика за миша је ипак дошла. Једнога дана лав се уплео у мрежу коју су зарад игре поставили неки ловци, а миш је чуо и препознао његову бесну рику, и отрчао је до тог места. Без већих проблема почео је да грицка зубима конопце, и убрзо успео да ослободи лава. "Ето ти!" рекао је миш, "Смејао си ми се када сам ти обећао да ћу ти се одужити, али као што видиш, чак и миш може бити од помоћи лаву".